Èujte, braæo, i tko èuti želi

što nam pjesma o Demonji veli:

Èujte, braæo, velikoga jada

kak' Demonja u borbi nastrada.

U borbi je bio kao žera,

komandant je bio proletera.

Tri godine veæ imade dana

kako vodi borbu partizana.

Kod Požege desila se borba

oko podne tako rekuæ' doba.

Krvava se borba otvorila,

od Požege banda navalila.

Navalila banda i zlotvori

sa narodnom vojskom da se bori.

Drug Demonja doš'o na juriše

da uništi bandita što više.

ako j' hrabro naprijed jurišao

tako j' ranjen na bojištu pao.

U Požegi pade na ulici,

raniše ga banditi krvnici.

Partizani Demonju izbave

iz Požege, iz borbe krvave.

Tad Demonja govori ovako:

»Braæo moja, ja sam ranjen jako,

ne znam da æu boriti se više,

gdje je doktor da me operiše!«

Partizani poslaše kurira

po doktora da ga operira.

Došo doktor da ga operiše,

al' Demonja ne govori više,

samo reèe braæi drugovima:

»Èujte, braæo, što vas ovdje ima,

par rijeèi èujte od svoga druga,

moja rijeè neæe biti duga.

Braæo moja ljubezna i slatka,

moja rijeè bit æe sasvim kratka.

Braæo moja, nije meni žao

što sam ranjen ja u borbi pao.

Žao mi je mog jedinog brata[1],

sam æe ostat tog krvavog rata.

Èujte, braæo, što æu vam kazati,

za par dana tko æe zaplakati.

Zaplakat æe onaj narod cijeli

sa Banije koji mene želi,

koji žele svi èuti za mene.

Hvala Savezu antifašistièkih boraca i antifašista Republike Hrvatske

Partizani, mene ne žalite,

sam' pazite da me osvetite.

Nemojte me žaliti sa plaèom,

veæ osvetom i borbom što jaèom.«

Još Demonja drugovima veli:

»Èujte, braæo, što mi srce želi:

Sad pozdravljam borce partizane.

na Blažuju[2] neka mu sahrane!

U Slavoniji, moja braæo mila.

Tamo mi je prva borba bila.

Tam' sam prvu borbu otvorio,

tam' sam prvi  metak opalio.

Nek mi grobak tarabom ograde,

svakog cvijeæa neka mi zasade.

Zasadite borova zeleni',

to æe biti  uspomena meni.

To bi moja zadnja želja bila,

pozdravljani te moja curo mila.

Nek se glasno èuje do Banije.

da je Zora moje najmilije.

Idi, Zoro, brata mi posjeti,

neka mene mladoga osveti.

Savi  njemu ruke oko vrata

k'o što sam ja tebi nekada.«

To izusti i dušu ispusti.

Omladina iz okolni' sela

drug Demonji vijence  je uplela.

I njegova cijela divizija

komandanta svoga sahranila.

Cio narod drug Demonju gleda,

braco mu se od njeg' rastat ne da.

Ne može se rastati od jada,

misliš, srce da mu se raspada.

U kamion braæa ga unesu,

kamionom natrag ga odvezu.

Izgubismo borca Slavonije,

komandant je bio divizije.

Borio se tri godine dana,

komandant je bio partizana,

al' slobodu nije doèekao,

veæ je ljutim ranam' podlegao.[3]