Moša je ostao duže u Samici no što je oèekivao. Istina, dobio je knjige, primao je pisma i pakete, ali je živio izolovan ne samo od nas, komunista, nego i od ostalih osuðenika. Tek u ljeto 1926. godine upravn'k tamnice ga je pustio u tkaèku radionicu, u jednu zasebnu sobu i dao mu štafelaj i ostali slikarski pribor. Upravnik i ostala gospoda èinovnici ponadali su se da æe im Moša svima redom izraditi portrete. Moša je to na elegantan naèin izvrdavao — nije odavno radio, treba mu vremena da uðe opet u formu i slièno. Kriomice pravio je crteže tamnièkog pejzaža i robijaša. Jedino zvanièno lice koje je naslikao bio je stražar u tkaèkoj radionici, neki Vojakoviæ. Visok, neskladan, trapav; glavurda s neurednom kosom; lice crveno i premreženo modri-kastim žilicama, a na njemu nosurda kao surla, i poduga, i vrlo pokretna. To je bio takav egzemplar èuvara reda i poretka u tamnici da je prosto vapio da bude naslikan. Meðutim, Vojakoviæ koji je imao razvijen smisao za hijerarhiju a znajuæi da gospoda èinovnici jedva èekaju da ih Moša portretira, nikako nije htio da pozira, mada se stalno muvao u prostoriji u kojoj je Moša radio, èak tu poslije ruèka, sjedeæi na stolici, i drijemao. Jednu takvu priliku Moša je iskoristio i napravio u boji njegov portreti Vojakoviæ se naglo trgao iza sna, primijetio da Moša nešto sumnjivo radi, i kad je vidio svoj portret prosto se razgoro-padio. Pred njim je bio tako reæi dokumenat da on na službi spava i htio je da taj dokumenat uništi. Moša ga je molio, preklinjao, uvjeravajuæi ga da to neæe niko vidjeti, ali Vojiikoviæ se nije dao ni opepeliti. Oteo je od Moše svoj portret, pocijepao ga i bacio u vatru. Kad god je o tome prièao, Moša je uzdisao: »Oh, što sam ga namolovao, što sum uhvatio u njegovom glupom izrazu nešto neodoljivo smešno, ali, klipan se probudi baš kad sam stvar završavao i uništi mi najbolju stvar koju sam napravio«.
Iako je pušten u radionicu Moša je bio pod naroèitom paskom. Jednom je uhvaæen u razgovoru sa Èipèiæem, koji je s njim zajedno osuðen, i tamnièar je poèeo da na njega vièe. Moša mu je rekao da je politièki krivac i da traži da se s njim tako i postupa. Tamnièar se razbjesnio: »Nisi ti nikakav politièar; ti si lopov kao i ostali, èak i veæi nego ostali«. Prelazeæi takoðe na ti, Moša mu je odgovorio da æe dokazati i njemu i upravi da je on politièki krivac.
Vezu s Mošom održavao sam i dalje pismeno, preko Vuletiæa. Otkako je poèeo raditi u tkaènici, èešæe smo se viðali. Iz bolnièkog vrta, u kome sam poslije podne šetao, vidio se prozor Mošinog ateljea, tako da smo mogli da jedan drugom mahnemo rukom na pozdrav. U jednom pismu Moša me je upozorio na dvije knjige iz tamnièke biblioteke od amerièkog pisca Džordža Kenena prevedene na njemaèki: Das Verbannungssystem in Sibirien i Die russische Gefangnisse. Kao uzgred skrenuo mi je pažnju na dvije stvari koje se u tim zanimljivim knjigama pominju na nekoliko mjesta: na štrajk glaðu, kao sredstvu borbe politièkih osuðenika za poboljšanje svog položaja, i na abecedu za kucanje, kao sredstvu za sporazumijevanje meðu osuðenicima kroza zid. To može i nama da koristi, pisao je Moša. Knjige sam odmah uzeo i, èitajuæi ih, nisam mogao da se naèudim kako je tamnièka uprava držala takve knjige u biblioteci. Sigurno ih niko od èinovnika nije proèitao, jer inaèe ne bi došle u naše ruke. U jednoj od njih abeceda za kucanje kroza zid bila je èak grafièki prikazana, i odmah sam je nauèio. Te knjige korisno su poslužile ne samo nama dvojici nego, docnije, i mnogim drugim politièkim osuðenicima. Veæ tada rodila se u Mošinoj glavi ideja o f.najku glaðu kao jedinom sredstvu borbe da izvojujemo liniji položaj i korektniji postupak. U tome ga je još više uèvrstio pomenuti incident s tamnièarem. U ljeto 1926. poði ne Moša mi je predložio da štrajkujemo glaðu, što sam ju spremno prihvatio. Prema dogovoru s njim pisao sam o Inine Maletiæu. Trebalo je da dozna mišljenje Rajka Jova-noviæa i drugova iz Beograda o našoj namjeri. Tek poslije nekoliko mjeseci Jovanoviæ je najzad javio da možemo St raj kovati, ako Moša misli da drugog izlaza nema. Moša hc Ijutnuo — kakav drugi izlaz, doðavola, zar ne znaju clii mi nigdje i ništa ne možemo išèupati bez borbe. Poèeli Nino pripreme za štrajk glaðu, prvi u jugoslovenskim tamnicama. Moša je uzeo da napiše predstavku Ministarstvu pravde o našem položaju i našim zahtjevima, a ja sam imao da obavijestim ostale drugove u tamnici i da dobijem njihov pristanak na štrajk.